Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je oboljenje kostiju. Najcešce se javlja kod žena i muškaraca starijih od 50 godina. Kosti postaju porozne i krte, te lako pucaju. Osobe sa osteoporozom su izgubile suviše kalcijuma iz kostiju. Kalcijum je mineral koji kostima obezbjeduje cvrstinu i savitljivost. Skelet sadrži 99 % ukupnog telesnog kalcijuma. S toga, osnovna rezerva kalcijuma u organizmu nalazi se upravo u kostima. Tu sve pocinje. Usled nedovoljnog unosa kalcijuma, odnosno usled neadekvatne ishrane, oboljenja sluzokože organa za varenje ili promenjenog hormonskog statusa - nastaje manjak kalcijuma. Tu pocinju problemi. Deficit kalcijuma se nadoknaduje iz velikih zaliha u kostima da bi se obezbedile neophodne funkcije organizma. Proces nadoknadivanja cesto traje godinama bez ikakvih vidljivih simptoma. Za sve to vreme dinamicka ravnoteža deponovanja i oslobadanja kalcijuma je narušena, a demineralizacija izaziva razmekšavanje i šupljikavost koštanog tkiva, odnosno osteomalaciju i osteoporozu. Osteoporozu prati otežana pokretljivost, bolovi u kostima i zglobovima, grcevi i slabost u mišicima, smanjenje telesne visine, povecan rizik od preloma kostiju, pa i spontane frakture. Medutim, dijagnoza osteoporoze se cesto postavlja tek kada bolest uznapreduje i kada je gustina koštane mase toliko smanjena da cak i nagli pokret ili naizgled bezazlen pad, može da izazove prelom kosti.

Ko je najčešće ugrožen?

Prvenstveno su ugrožene žene u menopauzi i još više u postmenopauzi, žene koje su rano izgubile menstrualne cikluse (prije 45 godina starosti), bilo zbog hirurškog uklanjanja jajnika i materice ili spontano. Žene koje su imale duže periode bez menstruacije, kao i one koje su kasno dobile prvu menstruaciju (menarha). Kod žena starijih od 50 godina rizik od preloma uzrokovanih osteoporozom jednako je velik kao i rizik od kardiovaskularnih oboljenja, a cetiri do šest puta veci od rizika za pojavu karcinoma dojke. Smatra se da polni hormoni, konkretno estrogen kod žena, a testosteron kod muškaraca, imaju zaštitnu ulogu za kosti. Smanjenjem, a pogotovo gubitkom ovih hormona nakon menopauze, dolazi do progresivnog gubitka koštane mase, koje iznosi cak 2-4% godišnje kod žena u periodu 5-10 godina nakon menopauze.

Kako smanjiti faktore rizika?

U vecini slucajeva osteoporoza se može spreciti. Takode se može i tretirati kod mnogih osoba. Postoje neke mogucnosti u promeni životnog stila, koje ce Vam pomoci da sprecite nastanak osteoporoze. Odrasle osobe, stare preko 50 godina, trebaju – 1500 mg kalcijuma svaki dan da bi sacuvali koštanu masu i smanjili rizik od preloma. Da bi uneli ovu kolicinu kalcijuma, potrebno je da:

- uzimate balansirane obroke

- jedete hranu bogatu kalcijumom kao što su mlecni proizvodi (prvenstveno sir i jogurt). Dve caše mleka ce obezbediti 600 mg kalcijuma plus vitamin D, koji pomaže vašem organizmu da apsorbuje kalcijum.

- ogranicite unos alkohola i kofeina

- prestanite pušiti (i boraviti u prostorijama u kojima se puši)

- budite aktivni: brz, oštar hod, laka aerobika i ples, pomoci ce vam da sacuvate cvrste kosti.

Koje su posledice osteoporoze?

Prelomi kostiju su najcešci problemi uzrokovani osteoporozom. Najcešce dolazi do preloma kuka, kicmenih pršljenova i rucnog zgloba. Najteži su prelomi kuka, s obzirom da mogu dovesti do trajnog onesposobljavanja, dugotrajnog bolnickog lijecenja i  gubitka samostalnosti.U ranim stadijumima ne pokazuje nikakve simptome, ali dovodi do krtosti i slabljenja kostiju do tacke kada se veoma lako lome – narocito na rucnim zglobovima i kukovima. U ozbiljnijim slucajevima dovodi do krivljenja ili cak i lomljenja kicme.Dobro osmišljenim programom vežbi vec sada možeš mnogo da uciniš u sprecavanju ovako ozbiljnog gubitka gustine kostiju i da kreneš sa pocetne pozicije u trci sa osteoporozom. Potrebno je poceti vec u ovim godinama jer ako ostaviš za kasnije, neceš moci da se navikneš na zahteve koje fizicke vežbe namecu pa je verovatno da ceš veoma brzo odustati od bilo kog programa sa kojim pocneš.

Kako se postavlja dijagnoza osteoporoze?

Osteoporozu je moguce sprijeciti, usporiti njen nastavak, kao i lijeciti vec nastalu osteoporozu. Naravno, što ranije se odradi stepen gustoce kosti i odredi rizik od razvoja osteoporoze, to su vece mogucnosti za prevenciju i/ili tretman. Masa i gustina kosti sa kojom žena ulazi u menopauzu i progresija gubitka kosti nakon menopauze, dva su najvažnija faktora u utvrdivanju vjerovatnoce za razvoj osteoporoze. Sada možemo mjeriti gustinu kosti u menopauzi pomocu BMD testiranja (osteodenzitometrija). Uz to, na raspolaganju su i drugi testovi, zvani biohemijski markeri ili koštani markeri. Oni identifikuju osobe koje rapidno gube kost. Pomocu osteodenzitometrije i testova biohemijskih markera mogu se otkriti žene u menopauzi sa visokim rizikom za osteoporozu, što omogucuje pocetak preventivnog tretmana prije nego se izgubi suviše kosti.